{"id":92,"date":"2026-07-13T20:31:08","date_gmt":"2026-07-13T18:31:08","guid":{"rendered":"https:\/\/toksicnapsihologia.wordpress.com\/?p=92"},"modified":"2026-07-13T20:31:08","modified_gmt":"2026-07-13T18:31:08","slug":"prokrastinacija-kontrolisuci-roditelj-naucena-bespomocnost-i-nesigurna-baza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/?p=92","title":{"rendered":"Prokrastinacija: kontroli\u0161u\u0107i roditelj, nau\u010dena bespomo\u0107nost i nesigurna\u00a0baza"},"content":{"rendered":"\n

Fenomen prokrastinacije se u poslednje vreme toliko \u010desto vi\u0111a u svim sferama individualnog i socijalnog funkcionisanja, da je termin postao \u0161iroko prihva\u0107en kao svakodnevno i \u0161tavi\u0161e, uobi\u010dajeno stanje. Prokrastinacija se, zvani\u010dno i usko defini\u0161e kao \u010din namernog, svesnog odlaganja ne\u010dega \u0161to se treba uraditi<\/strong> (Merriam-Webster, 2019). Konkretnije, to je izbegavanje zavr\u0161avanja zadatka, obaveza, odnosno odlaganje zapo\u010dinjanja radnje, bez obzira na potencijalne negativne posledice. Tako\u0111e, za prokrastinaciju je \u010desto karakteristi\u010dan mehanizam zamene<\/strong> ili namernog odvla\u010denja pa\u017enje \u2013 osoba ne samo \u0161to odla\u017ee svoje obaveze ve\u0107 to radi tako \u0161to obavlja neke druge, mnogo manje zna\u010dajne ili besmislene radnje kojima sebi odvla\u010di pa\u017enju. Na primer, umesto da u\u010di za ispit, osoba gleda \u201esme\u0161ne klipove\u201d na internetu ili, umesto da ode u prodavnicu, kupi namirnice i spremi ru\u010dak, osoba ba\u0161 tada zapo\u010dne seansu igranja video-igre ili menjanja kanala na TV-u i sli\u010dno. Stoga se veoma \u010desto mo\u017ee \u010duti kao termin koji koriste studenti, \u0111aci, poslovni ljudi, profesori, a najvi\u0161e ljudi koji imaju problem sa anksiozno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Prokrastinacija, ili narodski \u201e\u0161to mogu danas ostavi\u0107u za sutra\u201d<\/em>, je stanje u koje svi mi ponekad upadnemo. Ipak, neko takve momente ima re\u0111e, a neko \u010de\u0161\u0107e, a neko, mo\u017eemo tako re\u0107i, \u017eivi \u201eprokrastinatorski\u201d. Za osobe koje se ovako pona\u0161aju, upotrebili smo izraz \u201esistematski prokrastinatori\u201d. Sistematska prokrastinacija ili prokrastinatorski stil \u017eivota<\/em> je sveop\u0161te, pervazivno stanje odlaganja svih obaveza, generalno izbegavanje suo\u010davanja sa odgovorno\u0161\u0107u, odugovla\u010denje zapo\u010dinjanja bilo koje radnje, pobolj\u0161anja kvaliteta \u017eivota ili neke razvojne promene. Ukratko, to je bezvoljnost i manjak \u017eelje da se zapo\u010dne bilo \u0161ta konstruktivno, uz prisustvo volje da se obavljaju minorne ili druge \u201ezamenske\u201d radnje.<\/strong> Osoba provodi svoje vreme bave\u0107i se besmislenim radnjama koje ne zahtevaju mentalni napor (ili zahtevaju druga\u010diju vrstu psihi\u010dke aktivnosti), trivijalizuje sopstveni \u017eivot, negira ozbiljnost i nu\u017enost obaveza ili tra\u017ei neki drugi izgovor da ne bude kreativna, zavr\u0161i ne\u0161to zapo\u010deto ili radi na sebi.<\/p>\n\n\n\n

Ovakvo stanje svakako li\u010di na lai\u010dki definisanu \u201elenjost\u201d, jer drugi ovakvo pona\u0161anje \u010desto opa\u017eaju kao simptom neradni\u010dkog duha, odnosno, deluje im kao da doti\u010dnog \u201emrzi da se pokrene\u201d. Uistinu, ta klasi\u010dna lenjost i jeste vrsta prokrastinacije, ali ne mo\u017ee se svaka prokrastinacija okarakterisati kao lenjost. Pogotovo ne u slu\u010dajevima kada osoba radi ne\u0161to drugo kako ne bi morala da radi ono \u0161to treba da radi. To \u201ene\u0161to drugo\u201d mo\u017ee \u010dak biti i napornije od onog prvog, ali razlika je u tome \u0161to to drugo nije obavezno, nije nu\u017eno ili nije konstruktivno u datom trenutku kao prvo. Kod osoba sa prokrastinatorskim stilom \u017eivota imamo slu\u010daj jednog velikog i dugotrajnog odlaganja \u010ditavog \u017eivota i svega \u0161to on nosi. Odatle po\u010dinjemo da naziremo sr\u017e problema i shvatamo na koji na\u010din je on povezan sa prestrogim unutra\u0161njim kriti\u010darem, odnosno disfunkcionalnim internalizacijama, ali i obrascima vezivanja za druge.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to se ovo sistematsko odlaganje \u017eivota doga\u0111a? Ukoliko malo pro\u010da\u010dkamo po fenomenu prokrastinacije, prvo \u0161to vidimo je to da se ona javlja kada postoji objektivna ili subjektivna (samonametnuta) nu\u017enost obavljanja obaveze, odnosno zapo\u010dinjanja ne\u010dega. Na zapo\u010dinjanje tog \u201ene\u010dega\u201d ili obavljanje nekog zadatka osobu teraju ili okolnosti, ili druge osobe, ili je ona samu sebe ubedila da to treba, mora ili da je nu\u017eno. Prilikom pri\u010de o ego-stanjima i unutra\u0161njem roditelju\/detetu, videli smo da strog i kontroli\u0161u\u0107i unutra\u0161nji roditelj za suparnika u interakciji naj\u010de\u0161\u0107e ima buntovni\u010dko i odmetni\u010dko dete. Nametanje obaveza je ovde komunikacija kontroli\u0161u\u0107eg i naredbodavnog roditelja, a odlaganje obaveze je na\u010din bunta unutra\u0161njeg deteta protiv ovog poku\u0161aja kontrole.<\/strong> Osobe sa jakim kriti\u010darem obi\u010dno imaju i aspekt jakog buntovni\u010dkog deteta pa se u takvom konglomeratu snaga vodi konstantna borba. Ukoliko su oba aspekta podjednako jaka, onda \u0107e borba biti konstantno nere\u0161ena. Dakle, dve strane su u stalnom klin\u010du, unutra\u0161nja borba traje, \u0161to \u0107e se manifestovati u spoljnjem pona\u0161anju kao \u201epauza\u201d \u017eivota (eng. \u201elife on hold<\/em>\u201d). Prestrogi roditelj koji tera da se odrade stvari, pa makar i \u201ena silu\u201d je aspekt lo\u0161eg dela introjekta roditelja ili internalizovane slike nekog drugog, uticajnog autoriteta.

Prokrastiniranje se lai\u010dki posmatra kao lenjost i neodgovornost. Me\u0111utim, kada osoba sa revno\u0161\u0107u radi stvari koje su od manje va\u017enosti, koje su nebitne, ili \u010dak idu na njenu \u0161tetu, samo da ne bi radila to \u0161to \u201etreba\u201d, o\u010digledno je da je problematika mnogo dublja i kompleksnija<\/p>\n\n\n\n

S tim u vezi, drugi aspekt reakcije na nekonzistentne, agresivne i kontroli\u0161u\u0107e okoline (uglavnom roditelja) je ose\u0107aj nau\u010dene bespomo\u0107nosti.<\/strong> Stalno ka\u017enjavanje, \u201edouble-bind\u201d<\/em> situacije i nedefinisani zahtevi stavljaju osobu\/dete u polo\u017eaj gde ne zna \u0161ta da o\u010dekuje, a ni \u0161ta da radi da bi \u201eodobrovoljilo\u201d svoje staratelje ili zahtevaju\u0107u, \u201eo\u010dekiva\u010dku\u201d okolinu. Dalje, dete opsednuto time \u0161ta okolina, odnosno roditelji od njega \u017eele, kako se oni ose\u0107aju (a ne ono) i \u0161ta da uradi povodom toga, naviknuto je da sutra i kao osoba funkcioni\u0161e u takvom operativnom modusu gde tro\u0161i resurse na \u201erazre\u0161avanje\u201d ne\u010dega \u0161to nije za re\u0161avanje, a \u0161to je ipak stalno i dalje \u201eu vazduhu\u201d. Osobe sa nesigurno-anksioznim i ambivalentnim unutra\u0161njim radnim modelom, koji je opet produkt goreopisanih roditelja i emocionalnog vezivanja za iste, su u su\u0161tini nau\u010dene da prepu\u0161tenost samom sebi ne postoji, odnosno, da ne mogu adekvatno da funkcioni\u0161u ukoliko nisu pasivno-zavisne od druge osobe \u2013 jer su tako nau\u010dene. Ovde u su\u0161tini imamo obrazac tipa \u201ene znam \u0161ta ta\u010dno moj roditelj \u017eeli od mene; kada ne\u0161to \u017eeli, to moram da uradim iako ne \u017eelim; ube\u0111ivan\/a sam da ne znam \u0161ta ja \u017eelim i da moje \u017eelje i nisu tako bitne; sada moram da upregnem snage da saznam \u0161ta roditelj \u017eeli kako bih znao\/la dalje korake.<\/em>\u201d<\/p>\n\n\n\n

Nedostatak \u201eholding\u201d<\/em> (\u201edr\u017eanje\u201d) komponente (opisane u jednom od prethodnih poglavlja) prilikom ranog roditeljstva, a kasnije i neadekvatno otelotvorenje sigurne baze, spre\u010dava dete\/odraslu osobu da se upu\u0161ta u neizvesne, nepoznate i u situacije koje mogu izazvati tenziju. Usled toga, osoba paradoksalno stalno poku\u0161ava da se vrati i prona\u0111e sigurnu bazu dok ose\u0107a onesposobljavaju\u0107u anksioznost kada treba sama da se suo\u010di sa izazovima nepoznate spolja\u0161njosti. Odrasla jedinka u ovom slu\u010daju figuru \u201eroditelj\u201d neretko zamenjuje figurom \u201epartner\u201d, \u010dak i kada nije u vezi, opsednuta je time da na\u0111e sigurnost, anksiozna je kada treba da se upusti u nepoznato i stavlja ono \u0161to \u017eele drugi ispred sopstvenih potreba. Sposobnosti za dono\u0161enje odluka, a samim tim i preuzimanje odgovornosti za sebe i svoj \u017eivot su u takvom sklopu deficitarne i slabo funkcionalne, \u0161to se odra\u017eava na maladaptivne na\u010dine no\u0161enja sa kontekstom gde se upravo odlu\u010dnost i odgovornost zahtevaju.<\/p>\n\n\n\n

\n
NAZAD NA TEKSTOVE<\/a><\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fenomen prokrastinacije se u poslednje vreme toliko \u010desto vi\u0111a u svim sferama individualnog i socijalnog funkcionisanja, da je termin postao \u0161iroko prihva\u0107en kao svakodnevno i \u0161tavi\u0161e, uobi\u010dajeno stanje. Prokrastinacija se, zvani\u010dno i usko defini\u0161e kao \u010din namernog, svesnog odlaganja ne\u010dega \u0161to se treba uraditi (Merriam-Webster, 2019). Konkretnije, to je izbegavanje zavr\u0161avanja zadatka, obaveza, odnosno odlaganje […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":70,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[9,10,13,14,15,17],"class_list":["post-92","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-mentalno-zdravlje","tag-motivacija","tag-prokrastinacija","tag-psihologija","tag-psihologija-uspeha","tag-psihoterapija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=92"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=92"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=92"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=92"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}