{"id":84,"date":"2026-07-13T20:19:43","date_gmt":"2026-07-13T18:19:43","guid":{"rendered":"https:\/\/toksicnapsihologia.wordpress.com\/?p=84"},"modified":"2026-07-13T20:19:43","modified_gmt":"2026-07-13T18:19:43","slug":"kompatibilnost-partnera-u-svetlu-prethodnih-obrazaca-vezivanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/?p=84","title":{"rendered":"\u201eKompatibilnost\u201d partnera u svetlu prethodnih obrazaca\u00a0vezivanja"},"content":{"rendered":"\n

Pored toga \u0161to stilovi vezivanja i unutra\u0161nji radni model mogu konkretno uticati na na\u0161u li\u010dnost i karakter, oni u velikoj meri mogu odrediti koji \u201emodel\u201d li\u010dnosti, odnosno karakter \u0107emo tra\u017eiti prilikom povezivanja sa drugima. Ljudi su u odre\u0111enoj meri svesni toga kakve im osobe odgovaraju ili ne odgovaraju, s kim im je prijatno u dru\u0161tvu, pored koga se ose\u0107aju dobro ili lo\u0161e, kakvi im se ljudi \u201edopadaju\u201d i u kakve tipove li\u010dnosti se zaljubljuju. Me\u0111utim, ova o\u010dekivanja i modeli su mahom nesvesni, pa se mo\u017ee desiti da mislimo da \u017eelimo da budemo u odnosu sa takvom i takvom osobom, a kad ostvarimo povezanost, shvatimo da nam tu zapravo mnoge stvari smetaju: da nam njen karakter ne odgovara i da se ose\u0107amo lo\u0161e u toj vezi. To je stoga \u0161to su ovi obrasci uglavnom nesvesni; i naravno, u velikoj su meri odre\u0111eni na\u0161im prethodnim povezanostima sa drugima<\/strong>, po\u010dev\u0161i od ranog detinjstva i interakcije sa roditeljima.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto se de\u0161ava da neke osobe konstantno ulaze u odnose gde bivaju povre\u0111ene; kao da ih uvek privla\u010di isti tip ljudi koji se ispostavi kao toksi\u010dan za njih i pored kojeg ove osobe pate. Neretko sre\u0107emo slu\u010dajeve (kod sebe i drugih) u kojima shvatamo \u0161ta se de\u0161ava i kakvi nas ljudi privla\u010de, i da to nije dobro za nas, ali nas i dalje privla\u010de i nije nam jasno za\u0161to. Obja\u0161njenja za to svakako ima mnogo, ali se sva ona, ili ve\u0107ina njih, mogu podvesti pod okrilje teorije o ranim vezivanjima za roditelje i prvim iskustvima u emocionalnim odnosima sa drugima<\/strong>. U tom smislu, ukoliko primetimo da nas privla\u010de osobe jakog karaktera, dominante, agresivne, one koje znaju da \u201elupe \u0161akom o sto\u201d, vo\u0111e, vrlo je verovatno da nam je makar jedan od roditelja takva li\u010dnost, pri \u010demu nije mnogo bitno kakve smo mi osobe. Na primer, mo\u017ee se desiti da nas privu\u010de dominantna osoba, a da smo mi po prirodi submisivni (i na tom mehanizmu se odvija odnos) a mo\u017ee se desiti da smo i mi dominantni, ali nas opet takve osobe privla\u010de, iako su to \u010desto situacije tipa \u201edva jarca na brvnu\u201d dakle, dolazi do \u010destih konflikata.<\/p>\n\n\n\n

U prvom slu\u010daju, specifi\u010dno pona\u0161anje roditelja koje je bilo takvo da je od nas napravilo submisivne li\u010dnosti (vidi poglavlje koje se bavi temama ego-stanja i ulogama roditelj-dete<\/strong> gde se govorilo o \u201eformulama\u201d tj. povezanostima izme\u0111u li\u010dnosti roditelja i li\u010dnosti deteta), sada je o\u010dekivano pona\u0161anje drugih. Mi zapravo u ovom trenutku o\u010dekujemo da se drugi pona\u0161aju prema nama kao \u0161to su na\u0161i roditelji pona\u0161ali prema nama, a zatim koristimo iste strategije koje smo koristili u detinjstvu kako bismo odr\u017eali odnos, u cilju odr\u017eanja trenutnog odnosa. Ukoliko obe strane prihvate takvu \u201eigru\u201d to mo\u017ee rezultirati na\u0161im zadovoljstvom sa odnosom, ili mo\u017ee do\u0107i do nagomilavanja podsvesnog besa prema dominantnoj osobi. Ose\u0107aj besa od strane submisivne osobe je tako\u0111e projekcija iz ranih interakcija<\/strong> sa dominantnim roditeljima i on se javljao kao prirodna reakcija na kaznu<\/strong>. Po\u0161to je trenutni odnos refleksija toga, isti mehanizmi  ponovo uzimaju maha i mi sada potiskujemo svoj bes prema ovom \u201enovom roditelju\u201d, o\u010dekuju\u0107i kaznu ili percipiraju\u0107i neka njegova pona\u0161anja kao ka\u017enjavaju\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

U drugom slu\u010daju, gde smo mi dominantni, a privla\u010de nas dominantne osobe, ono \u0161to se naj\u010de\u0161\u0107e de\u0161ava je da smo prilikom ranih interakcija sa roditeljima, koji su bili agresivni i dominantni, morali aktivno  da se borimo protiv njihovog \u201ere\u017eima\u201d. To da li \u0107e dete biti buntovnik ili pasivna osoba, opet zavisi od specifi\u010dnog situacionog, ali i od biolo\u0161ko-psiholo\u0161kog sklopa deteta. U svakom slu\u010daju, odnos je tu bio manje-vi\u0161e stalna borba dveju strana, gde se dete borilo da ostvari svoja prava, a roditelj je aktivno poku\u0161avao da \u201eugu\u0161i\u201d pobunu. Ukoliko smo odrastali u ovakvom kontekstu, uglavnom \u0107e nas najverovatnije privla\u010diti dominantne osobe, zato \u0161to smo uslovljeni na obrazac borbe<\/strong>, i shodno tome na\u0161 mozak tra\u017ei \u201epogodnog kandidata\u201d sa kojim \u0107e mo\u0107i adekvatno da uposli taj obrazac. Stoga, de\u0161ava se da nas privuku dominanti i agresivni partneri jer jedino sa njima mo\u017eemo odigravati tu \u201eigru\u201d na koju smo se navikli iz ranijih iskustava \u2013 za to jedino i znamo i znamo. Odnosi ovakve vrste su mahom sa dosta konflikata koje izazivaju obe strane, a koji su produkti nagomilanih tenzija i borbe za prevlast, teritoriju i prava. Konflikti su sasvim normalni za obe osobe, i za razliku od dominantno-submisivnih odnosa gde su konflikti traumati\u010dni za submisivnu stranu, u dominantno-dominantnim odnosima konflikti uglavnom slu\u017ee da se odnos vrati u ekvilibrijum<\/strong> (\u201esada sve je ok\u2026ali samo do slede\u0107e prilike\u201d<\/em>). Ovde obe osobe ispoljavaju te\u017enju da se njihova prava i stavovi prihvate paradoksalno zahtevaju\u0107i da se druga osoba \u201epot\u010dini\u201d njihovom uticaju. Me\u0111utim, to je samo trenutna pobeda, jer ako druga osoba potpuno prestane da u\u010destvuje u konfliktima, \u010ditav odnos staje; zapravo, u takvom kontekstu nije ni dobro po odnos da se druga osoba potpuno povinuje i postane submisivna. Konflikt i borba za prevlast je domen gde obe strane iskazuju sebe kao li\u010dnosti<\/strong>, jer su od malena naviknute na to da je ovo jedini na\u010din da budu \u201ena ravnoj nozi\u201d sa svima, i da tako drugima, a i sebi, budu dovoljno dobre. Bez konflikta, ove osobe nemaju na\u010dina da iska\u017eu sebe, i samim tim tako (\u0161to se njih ti\u010de) nema nikakvih \u201edokaza\u201d da su dovoljno dobre \u2013 zato uglavnom upadnu u negativnu ruminaciju. Cela ova dinamika neretko dovodi do toga da, kada se dominantne osobe na\u0111u u vezi sa nedominantnim i nekonfliktnim partnerom, odnos im postaje \u201edosadan\u201d i stati\u010dan, partneri im postaju dosadni i prestaju da ih privla\u010de. S druge strane, tako\u0111e mo\u017eemo imati slu\u010dajeve u kojima submisivne osobe ulaze u odnos sa submisivnim i tu opet imamo isti rezultat \u2013 odnos postane \u201eprazan\u201d, \u201eveza nigde ne ide\u201d, me\u0111usobna privla\u010dnost prestane, i tako dalje. Sve se to de\u0161ava zato \u0161to se ne odigravaju obrasci na koje je mozak naviknut i koje o\u010dekuje<\/strong>, i zbog toga ovakva vezivanja deluju
besmisleno i strano.<\/p>\n\n\n\n

Partnere \u010desto biramo prema nesvesnim o\u010dekivanjima toga \u0161to \u017eelimo da ispoljimo u odnosu i kako \u017eelimo biti tretirani. Problem naj\u010de\u0161\u0107e \u010dini to \u0161to na\u0161im o\u010dekivanjima vladaju rana vezivanja u kojima nismo na adekvatan na\u010din uspeli da se ispoljimo i gde nismo tretirani kao autenti\u010dne osobe<\/p>\n\n\n\n

Pored toga \u0161to se mo\u017ee javiti i dinamika takve vrste u kojoj je partner refleksija na\u0161eg unutra\u0161njeg roditelja (gde mi zauzimamo ulogu \u201edeteta\u201d) \u010desto se u isto vreme de\u0161ava i to da se mi sami identifikujemo sa svojim roditeljima, i prema partneru se pona\u0161amo onako kako su se na\u0161i roditelji pona\u0161ali prema nama. To po\u010dinje s time da se u partnera projektuje na\u0161e unutra\u0161nje dete i onda se prema njemu pona\u0161amo onako kako se (ili kako bi se) na\u0161 roditelj pona\u0161ao prema nama. Recimo, imali smo roditelja koji je nekonzistentno strog, nepredvidljiv, pasivno-agresivan i nepodr\u017eavaju\u0107i. Na\u0161e unutra\u0161nje dete je anksiozno, frustrirano, zbunjeno i zavisno od emocionalne validacije. Projekcijom unutra\u0161njeg deteta u partnera (napomenimo i to da je va\u017eno da partner bude \u201eprikladan\u201d odnosno prijem\u010div za projekciju, dakle, da poseduje makar klicu navedenih crta) mi se prema njemu nesvesno pona\u0161amo kao nekoznistentno-nepodr\u017eavaju\u0107i roditelj. Ne podnosimo sopstvene slabosti (dete), tim vi\u0161e \u0161to ih sada vidimo i kod drugog. Iz tog razloga, ne znaju\u0107i za drugi na\u010din pona\u0161anja prema tim \u201eslabostima\u201d, na\u0161 um upo\u0161ljava model \u201epasivno-agresivni roditelj<\/em>\u201d kako bi \u201epromenio\u201d partnera \u201ena bolje\u201d. Na\u017ealost, to dovodi do toga da se sada kod drugog partnera aktiviraju odbrambeni mehanizmi, a nakon toga i njegove\/njene sopstvene introjekcije roditelj-dete po kojima po\u010dinje da se pona\u0161a. Shvatate da je ovo prazan, beskoristan i toksi\u010dan valcer koji samo vrti jedne te iste bolne momente u krug, bez ikakvih pomaka u isceljenju \u2013 \u0161tavi\u0161e, u ovakvim situacijama (ukoliko su op\u0161teprisutne i nekontrolisane) neretko mo\u017ee do\u0107i i do produbljivanja starih o\u017eiljaka. S tim u vezi postoji fenomen pod nazivom \u201etraumatsko vezivanje\u201d (eng. \u201etrauma bonding\u201d)<\/em>, o \u010demu \u0107e biti re\u010di kasnije.<\/p>\n\n\n\n

Svakako da postoje raznorazni primeri dinamika za koje nemamo mesta u ovom trenutku, ali za sve njih va\u017ei isto pravilo \u2013 psiha funkcioni\u0161e po prethodnim obrascima<\/strong> i na osnovu toga aktivno tra\u017ei i o\u010dekuje<\/strong> da se interakcije sa drugima odigravaju po ve\u0107 usa\u0111enom modelu. Napomenimo i to da se model interakcije roditelj-dete tako\u0111e neretko projektuje i u odnos sa sopstvenom decom. Tu dolazi do razli\u010ditih dinamika, na primer, osoba mo\u017ee prema detetu da se pona\u0161a onako kako se njen roditelj pona\u0161ao prema njoj. Primera radi, ukoliko je neko kao dete bio podvrgnut preterano disciplinuju\u0107im roditeljima, sada \u0107e se tako\u0111e i prema detetu pona\u0161ati disciplinuju\u0107e. Drugi primer je da roditelj sada u dete projektuje sopstveno unutra\u0161nje dete, a sebe identifikuje kao \u201eidealnog\u201d roditelja za to svoje unutra\u0161nje dete, pona\u0161aju\u0107i se prema njemu po nekom hibridnom modelu gde dominira narcisoidni obrazac. S druge strane, mo\u017ee se desiti da se osoba prema detetu pona\u0161a previ\u0161e popustljivo jer \u201ezna kako je to\u201d kada je roditelj strog; dakle projektuje svoje unutra\u0161nje dete na njega i preko njega poku\u0161ava da \u201e\u017eivi\u201d alternativni \u017eivot gde roditelji nisu bili kriti\u010dki nastrojeni, tako \u0161to ide u ekstrem totalnog \u201elaissez-faire\u201d<\/em>[1]<\/a> <\/em>pristupa. Iako deluje kao bolji izbor, ekstremi u odnosima nisu adekvatni, pa tako previ\u0161e popustljiv vaspita\u010dki stil mo\u017ee dovesti do toga da dete prerano postane dominantno u odnosu, ili s manjkom integriteta usled nedostatka vode\u0107e figure, odnosno modela. Tako mo\u017ee do\u0107i do neprirodnog disbalansa, gubitka uzora\/modela, preteranih\/nerealnih o\u010dekivanja od ljudi i sli\u010dno. Tako\u0111e, ovo mo\u017ee prerasti u pseudo-neglekt, koji je isto tako toksi\u010dan po razvoj deteta kao i optere\u0107enost odnosom sa detetom.<\/p>\n\n\n\n

Napomenimo na kraju i to da su ovi modeli vezivanja jednostavno ugra\u0111eni u na\u0161e nesvesno i uglavnom funkcioni\u0161u automatski, bez na\u0161e svesne kontrole. Stoga, ukoliko ne osvestimo i ne analiziramo situaciju iz ugla obrazaca vezivanja u detinjstvu i mladosti, te\u0161ko \u0107emo promeniti na\u010din na koji ulazimo u odnos sa drugima, pove\u0107ati \u0161anse za pronalazak kompatibilnog partnera, a i uticati na to da se na\u0161i trenutni odnosi pokrenu na bolju i adekvatniju psihoemocionalnu ravan, \u010dime i mi i na\u0161i partneri sazrevamo kao li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

[1]<\/a> Minimalna odgovornost za neki proces, tj. u ovom slu\u010daju, minimalno preuzimanje uloge vo\u0111e u odnosu, odnosno maksimalno izbegavanje aktivne uloge vaspita\u010da i usmeriva\u010da odnosa. Prevod termina sa francuskom je \u201epustiti\u201d ili \u201edozvoliti\u201d.<\/sub><\/p>\n\n\n\n

\n
NAZAD NA TEKSTOVE<\/a><\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pored toga \u0161to stilovi vezivanja i unutra\u0161nji radni model mogu konkretno uticati na na\u0161u li\u010dnost i karakter, oni u velikoj meri mogu odrediti koji \u201emodel\u201d li\u010dnosti, odnosno karakter \u0107emo tra\u017eiti prilikom povezivanja sa drugima. Ljudi su u odre\u0111enoj meri svesni toga kakve im osobe odgovaraju ili ne odgovaraju, s kim im je prijatno u dru\u0161tvu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":66,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2,7,9,10,12,14,17,19],"class_list":["post-84","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-afektivno-vezivanje","tag-interpersonalni-konflikti","tag-mentalno-zdravlje","tag-motivacija","tag-partnerski-odnosi","tag-psihologija","tag-psihoterapija","tag-traumatsko-vezivanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/84","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=84"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/84\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=84"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=84"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/toksicnapsihologija.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=84"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}